Старатељство
Под старатељство се стављају дете без родитељског старања (малолетни штићеник) или пунолетно лице које је лишено пословне способности (пунолетни штићеник). Одлуку о стављању под старатељство доноси орган старатељства која обавезно садржи и план старања. Одлуком о стављању под старатељство орган старатељства поставља старатеља и одлучује о смештају штићеника. Орган старатељства покушаће најпре да смести штићеника у сродничку породицу. Ако штићеник има имовину, попис и процену вредности имовине штићеника врши стална комисија органа старатељства.
За старатеља се поставља лице које има лична својства и способности потребне за обављање дужности старатеља, а пристало је да буде старатељ. За старатељња се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије. Штићеник који је навршио 10. годину живота и који је способан за расуђивање има право да предложи лице које ће му бити постављено за старатеља. За старатеља се не може поставити лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности, лице које је потпуно или делимично лишено родитељског права, лице чији су интереси у супротности са интересима штићеника, лице од кога се, с обзиром на његове личне односе са штићеником, родитељима штићеника или другим сродницима, не може очекивати да ће правило обављати послове старатеља. Исто лице може се поставити за старатеља више штићеника ако на то пристане и ако је то у интересу штићеника. Орган старатељства може одлучити, ако је то у интересу штићеника, да лицу под старатељством не поставља старатеља него да дужност старатеља врши непосредно. Решењем о непосредном вршењу послова старатеља одређује се стручњак органа старатељства који ће у његово име обављати послове старатеља.
Орган старатељства може одлучити да постави привременог старатеља штићенику, као и детету под родитељским старањем односно пословно способном лицу ако процени да је то неопходно ради привремене шатите личности, права или интереса тих лица. Под претходно побројаним условима, орган старатељства је дужан да постави привремено старатеља:
- лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника,
- непознатном сопственику имовине,
- лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог законског заступника, односно лицима која имају супротне интересе а истог законског заступника (колизијски старатељ),
- страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије,
- лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог,
- другом лицу када је то предвиђено законом.
Одлуком о постављању привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла коју он може предузети у зависности од околности сваког конкретног случаја.
Старатељ је дужан да се савесно стара о штићенику, а оно обухвата старање о личности, заступање, прибављање средстава за издржавање те управљање и располагање имовином штићеника. Старатељ је дужан да се стара да чување, подизање, васпитавање и образовање малолетног штићеника што пре доведе до његовог оспособљавања за самосталан живот. Старатељ је дужан да се стара да се отклоне разлози због којих је пунолетни штићеник лишен пословне способности те да се он што пре оспособи за самосталан живот.
Старатељство престаје када малолетни штићеник наврши 18. годину живота, када малолетни штићеник стекне потпуну пословну способност пре пунолетства, када малолетни штићеник буде усвојен, када буде донета правноснажна судска одлука о враћању родитељског права односно о стицању или враћању пословне способности родитељу малолетног штићеника, када буде донета правноснажна судска одлука о враћању пословне способности пунолетном штићенику, када штићеник умре. Престанком старатељства престају права и дужности старатеља. Старатељство не престаје разрешењем или смрћу старатеља.