Хранитељство
Хранитељство се заснива одлуком органа старатељства. Орган старатељства може засновати и повремено хранитељство. Хранитељство се може засновати ако је то у најбољем интересу детета. Хранитељство се може засновати само ако је дете малолетно. Засновано хранитељство може се продужити и после навршених 18 година живота храњеника, ако дете има сметњу у психо-физичком развоју и ако је неспособно да се само стара о себи и о заштити својих права. Хранитељство се може засновати ако је дете без родитељског старања. Хранитељство се може засновати и ако је дете под родитељским старањем, али има сметње у психо-физичком развоју или је дете са поремећајем у понашању. Дететом без родитељског старања у смислу Породичног закона сматра се дете које нема живе родитеље, дете чији су родитељи непознати или је непознато њихово боравиште, дете чији су родитељи потпуно лишени родитељског права односно пословне способности, дете чији родитељи још нису стекли пословну способност, дете чији су родитељи лишени права на чување и подизање односно васпитавање детета и дете чији се родитељи не старају о детету или се старају о детету на неодговарајући начин. Када су храњеници браћа и сестре, по правилу се хранитељство заснива са истим хранитељем. Хранитељство се може засновати само уз сагласност родитеља детета. Није потребна сагласност родитеља за заснивање хранитељства када је дете без родитељског старања. Ако је дете под старатељством, сагласност за заснивање хранитељства даје његов старатељ. Са заснивањем хранитељства мора да се сагласи дете које је навршило 10. годину живота и које је способно за расуђивање. Хранитељ може бити само лице за које је утврђено да има лична својства на основу којих се може закључити да ће се старати о детету у његовом најбољем интересу односно хранитељ не може бити лице које је потпуно или делимично лишемо родитељског права, лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности, лице оболело од болести која може штетно деловати на храњеника, лице осуђено за кривично дело из групе кривичних дела против брака и породице, против полне слободе и против живота и тела. Хранитељ може бити лице које је, по правилу, припремљено за хранитељство по посебном програму. Хранитељ има право и дужност да чува, подиже, васпитава и образује дете, те дужност да се посебно стара да се дете оспособи за самосталан живот и рад, а за наведено има право на накнаду, у складу са законом. Родитељи детета које је на хранитељству имају право и дужност да заступају дете, да управљају и располажу имовином детета, да издржавају дете, да са дететом одржавају личне односе и да одлучују о питањима која битно утичу на живот детета заједнички и споразумно са хранитељем, осим ако нису потпуно или делимично лишени родитељског права односно пословне способности или се ради о родитељима који се не старају о детету или се старају о детету на неодговарајући начин.
Хранитељство престаје:
- када дете наврши 18. годину живота,
- када дете стекне потпуну пословну способност пре пунолетства,
- када дете буде усвојено,
- када умру дете или хранитељ,
- раскидом хранитељства.
Хранитељство се може продужити најкасније до навршене 26. године живота детета ако се дете редовно школује.